Latest posts
Braon – boja koja ne postoji sama za sebe
Braon je jedina boja o kojoj sam pisala koja fizički zapravo “ne postoji” kao samostalna frekvencija svetlosti. Ono što doživljavamo kao braon jeste, u suštini, narandžasto-crvena frekvencija svetlosti (otprilike 460 do 500 THz, odnosno 590–620 nanometara), ali viđena pri niskom intenzitetu i u okruženju svetlijih tonova oko nje. Izolovano, na crnoj pozadini, isti taj signal…
Siva – boja u kojoj sve frekvencije šapuću
Siva je verovatno najpotcenjenija boja na mojoj paleti, a meni je jedna od najdražih za rad. Fizički, siva nastaje na isti način kao bela – od kombinacije svih frekvencija u opsegu 400 do 790 THz – ali sa znatno manjim intenzitetom svetlosti. Isti “hor” svih boja, samo utišan, bez punog sjaja. To osećam i kad…
Crna – boja u kojoj nijedna frekvencija ne stiže
ko je bela zbir svih frekvencija, crna je njihovo potpuno odsustvo – tišina u pravom fizičkom smislu. Crna površina praktično ne odbija nijednu frekvenciju iz opsega od 400 do 790 THz nazad ka oku; ona ih upija. Nema treperenja, nema signala koji stiže do nas. To je jedina boja koja nastaje ne od prisustva, nego…
Bela – boja u kojoj se sve frekvencije čuju odjednom
Postoji jedan trenutak pre svake slike koji nikad nisam uspela da opišem nekome ko ne slika – trenutak kada gledam prazno, belo platno i osećam kako mi srce malo ubrza. Ne od straha, nego od te čudne mešavine mogućnosti i praznine. I baš tu leži nešto lepo u fizici bele boje: bela zapravo nije jedna…
Ljubičasta – boja na samoj ivici onoga što možemo da vidimo
Ljubičasta je pomalo misteriozna boja, i to ne samo zato što je retko koristim u čistom obliku, nego zato što doslovno stoji na granici ljudske percepcije. Na spektru vidljive svetlosti, ljubičasta ima najkraću talasnu dužinu – otprilike 380 do 450 nanometara – i najvišu frekvenciju, negde između 670 i 790 THz. To je “najbrža” svetlost…
Plava – boja koja se ne žuri
Od svih boja na mojoj paleti, plavu najviše povezujem sa tišinom. Ne sa tugom, kako se ponekad pogrešno tumači, nego sa nekom vrstom mirnog razmišljanja. Fizički gledano, plava svetlost ima kraću talasnu dužinu od zelene ili žute – otprilike 450 do 485 nanometara, sa frekvencijom između 600 i 670 THz. To je znatno “brža” svetlost…
Zelena – boja u kojoj se oko najviše odmara
Kažu da je zelena boja mira, i verujem da u tome ima istine – ne samo simbolički, nego i bukvalno, fiziološki. Zelena svetlost zauzima centralni deo vidljivog spektra – talasna dužina joj je otprilike 500 do 565 nanometara, a frekvencija negde između 530 i 600 THz. Ljudsko oko je, kroz evoluciju, razvilo najveću osetljivost baš…
Žuta – najsvetlija tačka na platnu
Ima nešto detinjasto u žutoj boji, i to mislim kao kompliment. Kad je stavim na platno, uvek imam osećaj da unosim malo sunca u prostoriju, čak i kad slikam nešto potpuno drugo. Sa naučne strane, žuta svetlost ima talasnu dužinu od otprilike 565 do 590 nanometara i frekvenciju negde između 510 i 530 THz –…
Narandžasta – boja koja se nikad ne izvinjava
Narandžastu boju ljudi ili vole ili je izbegavaju – retko postoji neutralan stav. Ja spadam u prvu grupu, i mislim da to ima veze sa tim koliko je ta boja iskrena. Na spektru svetlosti, narandžasta se nalazi odmah pored crvene – talasna dužina joj je otprilike 590 do 625 nanometara, a frekvencija negde između 480…
Crvena – boja koja najsporije treperi, a najglasnije govori
Kad umočim četkicu u crvenu, uvek se dogodi ista mala drama na platnu. Crvena ne ulazi tiho – ona uđe i zauzme prostor. Zanimljivo je da nauka o tome ima svoje objašnjenje. Crvena svetlost ima talasnu dužinu otprilike od 625 do 750 nanometara, što je čini bojom sa najdužim talasima i najnižom frekvencijom u vidljivom…
Pitanja koja mi kupci najčešće postavljaju
Kroz godine rada, primetila sam da se određena pitanja stalno ponavljaju kada neko razmišlja o kupovini slike. Odlučila sam da podelim odgovore na najčešća od njih. “Da li boje blede vremenom?” Uz kvalitetne akrilne boje i izbegavanje direktne sunčeve svetlosti, boje ostaju intenzivne decenijama. “Kako da znam koja veličina mi odgovara?” Izmerite prostor na zidu…
Boja koja me je najviše naučila strpljenju
Od svih boja koje koristim, jedna mi je dala najviše lekcija – duboka, tamnoplava. Deluje jednostavno na prvi pogled, ali zahteva više slojeva, više pažnje i više vremena od gotovo svake druge nijanse koju mešam. Kada je nanesem prvi put, gotovo uvek deluje ravno, bez dubine. Tek nakon drugog, trećeg, ponekad i četvrtog sloja, počinje…
Razgovor sa samom sobom pred praznim platnom
“Šta danas?” – ovo je pitanje koje sebi postavljam gotovo svaki put kad stanem pred novo, prazno platno. Ponekad odgovor dolazi brzo, jasno, gotovo kao da je slika već bila tu, samo je čekala da je otkrijem. Drugi put, prolaze minuti, ponekad i sati, dok se paleta boja ne “javi” sama od sebe. Naučila sam…
Male radosti u velikom poslu: Kako nastaje unikatna umetnost
Ne mora svaki trenutak u ovom poslu da bude o velikim uspesima ili završenim remek-delima. Neke od najlepših trenutaka koje donosi savremeno slikarstvo i rad u ateljeu nalazim u sitnicama. Proces stvaranja i umetničke slike na platnu Miris sveže pripremljene podloge pre nego što počne slikanje. Zvuk četkice koja klizi preko platna kada je tehnika…
Kako apstraktna umetnost transformiše vaš dom
Savremeno slikarstvo već decenijama drži jedno od ključnih mesta u svetu dizajna enterijera. Kada razmišljamo o promeni ambijenta u kući, često mislimo da su nam potrebni skupi komadi nameštaja ili kompletno krečenje. Međutim, tajna uspešnog uređenja često leži u detaljima koji privlače pažnju, a najbolji primer za to su apstraktne slike. Prodaja umetničkih dela danas…
Kad deo ateljea ostane prazan
Ima jedan trenutak koji retko ko vidi osim mene – onaj kada uđem u atelje i primetim koliko su zidovi odjednom prazni. Mesta gde su do juče stajale slike, naslonjene jedna pored druge, sada su samo gole površine, možda sa tragom senke tamo gde je platno dugo stajalo. Prvi put kada mi se ovo desilo,…
Svaka slika nosi deo mene, čak i kad je apstraktna
Često čujem pitanje – kako apstraktna slika, bez prepoznatljivih oblika ili scena, može da “znači” nešto? Za mene, odgovor leži u tome da svaka slika, ma koliko apstraktna, nosi trag trenutka u kom je nastala. Boje kao dnevnik raspoloženja Kada pogledam neku od svojih starijih slika, često se sećam tačno kakvo mi je raspoloženje bilo…
Kako čuvam inspiraciju kada nisam u ateljeu
Iako najveći deo mog stvaralačkog procesa zahteva fizičko prisustvo pred platnom, otkrila sam da se inspiracija ne pojavljuje samo dok slikam – ona se gradi i čuva i u trenucima kada sam daleko od ateljea. Beleženje umesto slikanja Kada nisam u prilici da slikam, trudim se da barem zabeležim ideje – kratke opise kombinacija boja…
Šta me je najviše iznenadilo kad sam počela da slikam
Kada sam prvi put uzela četkicu u ruke sa ozbiljnijom namerom, imala sam određena očekivanja o tome kako će izgledati moj put kroz slikarstvo. Neka od tih očekivanja su se ispunila, ali mnoga su me iznenadila na načine koje nisam predvidela. Očekivala sam brzinu, dobila sam strpljenje Mislila sam da će slikanje biti brz, gotovo…
Šta se dešava sa slikom nakon što stigne do vas
Nakon što se slika osuši i spakuje, njena priča se ne završava – naprotiv, tek počinje novo poglavlje u vašem domu. Evo šta savetujem novim vlasnicima kada slika stigne. Prvih nekoliko dana: pustite je da se “aklimatizuje” Nakon transporta, slika je bila izložena promenama temperature i vlažnosti. Preporučujem da je ostavite raspakovanu u prostoriji gde…
