Siva je verovatno najpotcenjenija boja na mojoj paleti, a meni je jedna od najdražih za rad. Fizički, siva nastaje na isti način kao bela – od kombinacije svih frekvencija u opsegu 400 do 790 THz – ali sa znatno manjim intenzitetom svetlosti. Isti “hor” svih boja, samo utišan, bez punog sjaja.
To osećam i kad mešam sivu na paleti – ne pravim je iz jedne tube, nego iz ostataka svih ostalih boja koje sam tog dana koristila. Emocionalno, siva mi retko dolazi kao prva odluka; ona se pojavi kad slika treba pauzu, prostor koji povezuje ostale boje bez takmičenja.
Upravo zato je siva jedna od najzahvalnijih boja zidova u domu kad želite da izložite umetničke slike. Ona ne nosi sopstvenu jaku frekvenciju koja bi se sudarala sa bojama na platnu, ali nije ni hladno prazna kao čisto bela – daje mekši, topliji kontekst. Slika sa toplim tonovima (crvena, narandžasta, žuta) na sivom zidu dobija dubinu bez oštrog kontrasta; slika sa hladnim tonovima (plava, zelena, ljubičasta) deluje smirenije, gotovo umekšano.