“Šta danas?” – ovo je pitanje koje sebi postavljam gotovo svaki put kad stanem pred novo, prazno platno. Ponekad odgovor dolazi brzo, jasno, gotovo kao da je slika već bila tu, samo je čekala da je otkrijem. Drugi put, prolaze minuti, ponekad i sati, dok se paleta boja ne “javi” sama od sebe.
Naučila sam da ne forsiram taj trenutak. Ako odgovor ne dolazi, radije ostavim platno prazno za taj dan, nego da nateram kompoziciju koja ne dolazi iskreno. Prazno platno nije neuspeh – ono je samo podsetnik da ponekad inspiracija treba svoj prostor da diše.
A kada konačno dođe – taj prvi potez, ta prva odluka o boji – osećaj je gotovo isti svaki put: mala iskra uzbuđenja, znak da je razgovor sa platnom konačno počeo.