Jedna od stvari koje najviše volim u svom procesu jeste trenutak pre nego što uopšte počnem da slikam – kada sama biram dimenzije rama. Ovo mi daje slobodu koju gotova, fabrički pripremljena platna jednostavno ne mogu da pruže.
Zašto sama određujem veličinu rama
Kada kupite gotovo platno u prodavnici, ograničeni ste na standardne mere – 30×40, 50×70, i tako dalje. Ali kada sama sečem letve i pravim blind ram, mogu da napravim tačno onu dimenziju koja najbolje odgovara ideji koju imam u glavi, ili prostoru za koji je slika namenjena. Ako mi je potrebna kvadratna slika 45×45 cm jer tako najbolje deluje kompozicija, ili izduženi format 30×90 cm za uzak zid, ne moram da se prilagođavam onome što je dostupno u prodavnici – ram pravim tačno po meri.
Sam proces razapinjanja
Sve počinje od letvi za blind ram, koje isečem i spojim u pravougaoni ili kvadratni okvir, vodeći računa da uglovi budu potpuno pod pravim uglom – jer i najmanja neravnina na ramu kasnije se vidi na zategnutom platnu. Kada je ram spreman, platno stavljam preko njega sa dovoljno viška materijala sa svih strana (obično bar 5-7 cm), i počinjem da ga zatežem.
Zatezanje uvek krećem od sredine svake strane, pa tek onda idem ka uglovima – nikada od ugla ka uglu, jer bi to stvorilo neravnomerne nabore. Koristim specijalne klešta za zatezanje platna koja mi omogućavaju da postignem pravu, ravnomernu napetost bez da oštetim vlakna. Uglovi se sklapaju posebnom tehnikom preklapanja, slično kao kod pakovanja poklona, kako bi ostali uredni i bez nepotrebne debljine platna.
Zašto je napetost platna toliko važna
Platno mora biti zategnuto poput bubnja – ako je previše labavo, boja će se vremenom naborati ili platno će se provaliti u sredini. Ako je prezategnuto, postoji rizik da se vlakna oštete ili da se ram vremenom deformiše pod pritiskom. Pravu ravnotežu osećam kroz iskustvo – lagani pritisak prstom na sredinu platna treba da vrati blagi, elastičan otpor, bez ikakvog naboravanja.
Sloboda koja se prenosi na kupca
Zahvaljujući ovom pristupu, mogu da ponudim i prilagođene dimenzije za narudžbine – ako neko traži sliku tačno određene veličine za svoj prostor, to nije problem, jer ionako svaki ram pravim od nule. Ova fleksibilnost je jedna od stvari koje me najviše vezuju za ovaj zanat: svaka odluka, od veličine rama do poslednjeg poteza četkice, potpuno je u mojim rukama.
Vrste platna: šta stoji iza kvaliteta slike
Platno nije samo “podloga” na koju se nanosi boja – vrsta platna značajno utiče na to kako će slika izgledati, koliko će trajati, pa čak i kako će boja “sedeti” na površini. Evo šta sam naučila o različitim vrstama platna kroz godine rada.
Pamučno platno: najčešći izbor
Pamučno platno je najrasprostranjenije i ono koje najčešće koristim za svoje radove. Ima prijatnu, blago teksturiranu površinu koja lepo prihvata akrilnu boju, dovoljno je fleksibilno za razapinjanje, a istovremeno dovoljno čvrsto da izdrži godine bez oštećenja. Cenovno je pristupačnije od drugih vrsta, što ga čini praktičnim izborom bez ustupaka u kvalitetu.
Laneno platno: premium opcija
Laneno platno (lan) smatra se profesionalnijim, “premium” izborom. Vlakna lana su čvršća i ravnomernija od pamučnih, što daje glatkiju, ali i dalje teksturiranu površinu. Laneno platno bolje podnosi promene vlažnosti i temperature tokom vremena, pa je čest izbor za dela koja su namenjena da traju generacijama.